ZAJEDNIČKA SVOJINA I NAPLATA POTRAŽIVANJA

Dragana Vidaković

Dragana Vidaković

Advokat sa preko 10 godina koji se uspešno bavi advokatskim poslovima u oblasti privrednog, korporativnog i radnog prava, kao i zastupanjem u parnicama i porodičnim sporovima.

Naplata potraživanja se sprovodi na stvarima i pravima koje moraju da budu vlasništvo dužnika. Međutim, stvar može biti i u režimu suvlasništva ili zajedničke svojine.

Šta je zajednička svojina?

Zajednička svojina ili zajedničko vlasništvo, predstavlja svojinu ili vlasništvo više lica (zajedničari) na nepodeljenoj stvari, kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni. Upravo neodređenost udela razlikuje režim zajedničke svojine od režima suvlasništva, kod koga se tačno zna koliko kome pripada. Na primer proverom u Katastru nepokretnosti neki stan može da budu u suvlasništvu, tako da jedan suvlasnik ima udeo od 1/3 a drugi od 2/3. Kod zajedničke svojine, nema određenih udela, te stoji samo “zajednička svojina”.

Koje su posledice ovakvog svojinskog režima na naplatu potraživanja?

Usled činjenice da nisu određeni udeli, nije moguće sprovesti naplatu na posebnom delu. Takođe, prilikom raspolaganja stvarima i pravima u zajedničkoj svojini potrebna je saglasnost svih zajedničara.

Tipičan primer zajedničke svojine je imovina bračnih drugova, odnosno imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može prodati ili opteretiti hipotekom bez saglaslosnosti drugog supružnika.

Kako sprovesti izvršenje u takvim situacijama?

Da bi se sprovelo izvršenje na stvarima ili pravima u zajedničkoj svojini, potrebno je prethodno izvršiti njihovu deobu, tj. utvrditi suvlasnički udeo svakog od zajedničara u zajedničkoj imovini.

Zajednička svojina se može podeliti na osnovu dogovora zajedničara tako što će se zaključiti pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, koju će potvrditi (solemnizovati) Javni beležnik. Ako nema mogućnosti dogovora, postupak deobe se mora pokretnuti pred nadležnim sudom. Treba reći da je situacija kod supružnika malo jednostavnija, jer Porodični zakon uvodi zakonsku pretpostavku da su udeli supružnika jednaki, tako da onaj koji tvrdi da je njegov udeo veći od polovine snosi I teret dokazivanja

Na kraju, mora se imati u vidu da svaki konkretan slučaj ima svoje specifičnosti i da su ovde date samo smernice, tako da za svaki konkretan slučaj, uz garantovanu anonimnost, možete ukratko postaviti pitanje na OVOM LINKU ili zakazati konsultaciju sa našim advokatima preko broja telefona 064/1113049 i 064/2291133.