Pobijanje odluke skupštine privrednog društva: tužba protiv nezakonite odluke skupštine

Dragana VIdaković

Dragana VIdaković

Advokat sa preko 10 godina koji se uspešno bavi advokatskim poslovima u oblasti privrednog, korporativnog i radnog prava, kao i zastupanjem u parnicama i porodičnim sporovima.

Svi akcionari i članovi privrednog društva raspolažu kontrolom nad zakonitošću odluka skupštine. Međutim, pobijanje odluke skupštine može se ostvariti samo u sudskom postupku, iz tačno određenih razloga i u ograničenom roku. Ova pravila je veoma važno znati i slediti jer bez poštovanja istih nije moguće ispitiati zakonitost odluka skupštine.

Nešto drugačija pravila važe kada se poništava odluka o prinudnom otkupu akcija, o čemu detaljno možete pročitati u ovom tekstu.

Napomena: u tekstu su izložena pravila za pobijanje odlujla skupštine a.d. od strane akcioanra, i ista pravila primenjuju se  i na prava članova društva da pobijaju odluke skupštine d.o.o.

Ko može tražiti pobijanje odluke skupštine

Tužbu za pobijanje odluke skupštine, zajedno sa zahtevom za nakandu naknadu štete, može podneti svaki akcionar koji je imao pravo na učešće u radu sednice skupštine na kojoj je doneta. Ko su akcionari koji su imali pravo na učešće u radu skupštine? To su akcionari koji su na „dan akcionara“ – 10. dan pre održavanja sednice, posedovali akcije društva.

Pravo na podnošenje tužbe ima i svaki direktor (jednodomno upravljanje) ili član nadzornog odbora (dvodomno upravljanje)

Razlozi za pobijanje odluke skupštine

Akcionari tužbom mogu tražiti pobijanje odluke skupštine ukoliko:

  • sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa zakonom i statutom
  • akcionar koji tuži bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta
  • odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, statutom ili poslovnikom skupštine
  • je odluka skupštine suprotna Zakonu o privrednim društvima ili statutu
  • bilo koji akcionar vršenjem svog prava glasa ima nameru da za sebe ili treće lice pribavi korist na štetu društva ili drugih akcionara kroz donošenje ili izvršenje te odluke
  • u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Direktor/član nadzornog odbora mogu tražiti pobijanje odluke skupštine ukoliko bi izvršenjem takve odluke:

  • učio krivično delo ili drugo delo kažnjivo po zakonu
  • bio odgovoran za štetu prema društvu ili trećem licu

Ko nema pravo na podnošenje tužbe

Pravo na podnošenje tužbe radi pobijanja odluke skupštine nema akcionar koji je:

  • prestao da bude akcionar društva nakon dana akcionara
  • glasao za predloženu odluku, ako je tu činjenicu moguće dokazati uvidom u zapisnik sa sednice ili izveštaj komisije za glasanje
  • prisustvovao sednici, ako odluku pobija zbog toga što tvrdi da je bio onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta,od  strane društva ili uz znanje bilo kog direktora ili člana nadzornog odbora

Važno je napomenuti d,a ako tokom postupka po tužbi tužilac prestane da bude akcionar društva, sud će odbaciti tužbeni zahtev za poništaj odluke, a odlučiti o zahtevu za naknadu štete ako je takav zahtev postavljen.

Rok za podnošenje tužbe za pobijanje odluke skupštine

Tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, odnosno od dana registracije ako je odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, ali ne kasnije od 3 meseca od dana kada je odluka doneta.

Dakle subjektivni rok je 30 dana (od dana saznanja za odluku ili registraciju odluke), a objektvini rok iznosi 3 meseca (od dana donošenja odluke). Nakon isteka objektivnog roka od 3 meseca tužba se više ne može podneti, bez obzira na dan saznanja za odluku.

Rok je prekluzivan što znači da se ptotekom istog definitivno gubi pravo na podnošenje tužbe radi pobijanja odluke skupštine.

Postupak po tužbi za pobijanje odluke je hitan. Ako je podneto više od jedne tužbe za pobijanje iste odluke, postupci se spajaju.]

Šta se tužbom može tražiti

  • Poništavanje odluke skupštine. Takvo poništenje ima dejstvo prema društvu, akcionarima, direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako je poništena odluka bila registrovana u APR-u, nadležni sud presudu dostavlja APR-u radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji. Stranke imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ako su ti podaci bili registrovani na dan podnošenja prijave. Napominjemo da treća savesna lica zadržavaju prava koja su stekla na osnovu poništene odluke odnosno njenog izvršenja.
  • Naknadu štete ukoliko je donošenjem i/ili izvršenjem odluke skupštine akcionaru naneta materijalna ili nematerijalna šteta.

Posledice podnošenja tužbe

Podnošenje ne sprečava izvršenje niti registraciju odluke skupštine. Međutim, na predlog tužioca, sud može privremenu meru zabrane izvršenja, odnosno registracije utužene odluke skupštine. Takođe, akcionar koji je tužio može u APR-u da registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji.

Posledice poništaja odluke skupštine

Presuda ima dejstvo prema društvu, akcionarima, direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

Ako je poništena odluka bila registrovana, nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije, a parnične stranke imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ako su ti podaci bili registrovani na dan podnošenja prijave.

Treća savesna lica zadržavaju prava koja su stekla na osnovu poništene odluke odnosno njenog izvršenja.

Kada odluka skupštine neće biti poništena

  • ako se odlukom vrši manje značajna povreda statuta ili poslovnika skupštine, a kao rezultat odluke ili njenog izvršenja pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe nije povređeno ili je povređeno u manjoj meri
  • ako su u radu skupštine učestvovali akcionari koji nisu imali pravo na učešće u radu skupštine, osim ako je to učešće bilo od odlučujućeg značaja za formiranje kvoruma za rad skupštine ili donošenje te odluke
  • u slučaju nevažećih pojedinačnih glasova ili pogrešnog brojanja glasova, osim ako su bili odlučujući u smislu postizanja kvoruma ili potrebne većine za donošenje odluke
  • u slučaju nepotpunosti ili netačnosti zapisnika, osim ako je time onemogućeno utvrđivanje sadržine donete odluke odnosno utvrđivanje osnova za njeno pobijanje
  • ako je zamenjena drugom odlukom koja je doneta u skladu sa Zakono o privrednim društvima, statutom i poslovnikom
  • u slučaju odluke o novoj emisiji hartija od vrednosti javnom ponudom, ako je emisija uspela u smislu zakona koji uređuje tržište kapitala
  • u slučaju statusne promene, iz razloga nesrazmere u zameni udela, odnosno akcija.

[U gore navedenim slučajevima, sud neće poništiti odluku skupštine ali će odlučiti o zahtevu za naknadu štete ako je takav zahtev postavljen.