NEZAKONITO NAPLAĆENI TROŠKOVI BANKARSKE GARANCIJE

Dragana Vidaković

Dragana Vidaković

Advokat sa preko 10 godina koji se uspešno bavi advokatskim poslovima u oblasti privrednog, korporativnog i radnog prava, kao i zastupanjem u parnicama i porodičnim sporovima.

Nezakonito naplaćeni troškovi bankarske garancije – kako da vratite novac

Sigurno ste čuli, a verovatno i sami platili, troškove obrade kredita. Navedeni troškovi su neosnovao naplaćeni bez obzira da li je kredit podizalo fizičko lice ili firma kao pravno lice. Sudska praksa je otišla i korak dalje i proširila ovo pitanje i na ugovor o izdavanju bankarske garancije. Zauzet je stav da banke nisu smele da naplate naknadu troškova ni kada su u pitanju troškovi bankarske garancije

Koji su to troškovi bankarske garancije koji su neosnovano naplaćeni:

Ugovrom o izdavanju bankarske garancije, banka se obavezala da vašem poveriocu isplati garantovani iznos na vaš zahtev, a za uzvrat vi banci to plaćate garantnu nakandu, najčešće po stopi od oko 2,5% godišnje na saldo garancije.

Dakle, vama kao korisniku garancije banka garantuje da će vaše, tačno određeno potraživanje, platiti na vaš poziv, a vi za to banci plaćate godišnju garantu naknadu.

Garanta naknada kod bankarske garancije može se poistovetiti sa kamatom kod  ugovora o kreditu. Tako se i troškovi bankarske garancije mogu poistovetiti sa troškovima obrade kredita.

Nova sudska praksa-nezakonitost naplate troškova bankarske garancije

Već je poznat čvrst stav sudske prakse da su banke neosnovano naplaćivale troškove obrade kredita. Međutim, skoro je doneta i prva pravnosnažna presuda kojom je utvrđena ništavost odredbe ugovora o izdavanju bankarske garancije kojom se korisnik garancije obavezuje da banci plati unapred jednokratnu naknadu u visini od 1% od iznosa garancije.

Sud je zauzeo stav da je takva odredba ugovora o bankarskoj garanciji aposloutno ništava.

Presudu u PDF-u preuzmite ovde.

Povraćaj naplaćenih troškova garancije

Kada sud presudom utvrdi ništavost odredbe ugovora na osnovu kojeg su naplaćeni troškovi bankarske garancije, otpada i pravni osnov po kojem je banka takvu nakandu naplatila od korisnika garancije. Samim tim, došlo je do „neosovanog bogaćenja“ ili „sticanja bez osova“ na strani banke. S toga je banka dužna da vrati naplaćeni iznos i to sa kamatom od dana kada ga je napaltila do dana vraćanja.

Podnošenje tužbe

Da bi se  realizovalo sve gore navedeno- utvrđenje ništavosti odredbe ugovora na osnovu kojeg su naplaćeni troškovi bankarske garancije i obavezivaje banke da taj iznos sa kamatom vrati, potrebno je podnet tužbu sudu.

S obzirom da se ugovor o bankarskoj garanciji najčešće zaključuje između banke i pravnih lica (firme, organizacije), nadležan je privredni sud po mestu sedišta banke kao tuženog. Ovo znači da će najčešće biti nadležan Privredni sud u Beogradu i Privredni sud u Novom Sadu, s obzirom da u Beogradu i Novom Sadu najveći broj banaka imaju svoje registrovano sedište.

Tužba sadrži dva tužbena zahteva:

  • zahtev da se utvrdi ništavost odredbe o naknadi troškova bankarske garancije
  • zahtev da se obaveže banka da vrati te naplaćene troškove sa kamatom od dana kada ih je napaltila.
 

Podnošenje tužbe nije vezano za rok s obzirom da je u pitanju zahtev za utvrđenje apsolutne ništavosti koji ne zastareva.

Presuda troškovi bankarske garancije

Primer presude vezane za troškove bankarske garancije možete preuzeti na sledećem linku:  Presuda troškovi bankarske garancije.