IZVRŠENJE NIJE BAUK

Dragana Vidaković

Dragana Vidaković

Advokat sa preko 10 godina koji se uspešno bavi advokatskim poslovima u oblasti privrednog, korporativnog i radnog prava, kao i zastupanjem u parnicama i porodičnim sporovima.

Aleksandar Đurić

Aleksandar Đurić

Advokat sa preko 10 godina koji se uspešno bavi advokatskim poslovima u oblasti privrednog, korporativnog i radnog prava, kao i zastupanjem u parnicama i porodičnim sporovima.

Sve što treba da znate o postupku izvršenja

U sredstvima javnog informisanja često se mogu čuti primedbe građana na postupanje javnih izvršitelja prilikom sprovođenja izvršenja. Izvršenje je u Republici Srbiji regulisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).

Šta je izvršenje:

Izvršenje je zakonom uređen postupak u kome sud ili javni izvršitelj, prinudno namiruju potraživanje poverioca. Potraživanje mora biti zasnovano na izvršnoj (npr. presuda) ili verodostojnoj ispravi (npr. faktura). Kao i svaki postupak, i ovde ima više faza koje se nadovezuju jedna na drugu. Možemo govoriti o fazi donošenja rešenja o izvršenju i fazi sprovođenja rešenja o izvršenju. Fazom donošenja rešenja o izvršenju u najvećem broju slučajeva rukovodi sud.  Javni izršitelji sprovodei fazu izvršenja, izuzev naplate komunalnih usluga koje su u isključivoj nadležnosti Javnih izvršitelja.

Ko su stranke?

Stranke u postupku izvršenja su izvršni poverilac i izvršni dužnik. Izvršni poverilac je fizičko ili pravno lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku. Izvršni dužnik je fizičko ili pravno lice prema kome se namiruje potraživanje u izvršnom postupku. ZIO poznaje još “učesnika u postupku” odnosno fizičko ili pravno lice koje u izvršnom postupku ostvaruje neko svoje pravo ili interes a nije stranka u postupku. Učesnik u postupku može tvrditi da u pogledu predmeta izvršenja ima neko pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja i tada se radi o institutu trećeg lica. Ovo je slučaj kada se npr. izvršenje se sprovodi popisom pokretnih stvari u kući roditelja gde im živi sin koji je izvršni dužnik. U takvim situacijama roditelji se redovno pojavljuju kao treća lica sa prigovorom da pokretne stvari koje su bile predmet popisa su njihovo vlasništvo a ne vlasništvo njihovog sina koji je izvršni dužnik.

Šta je to izvršna a šta verodostojna isprava?

Da bi se odredilo i sprovelo izvršenje, mora postojati izvršni naslov, odnosno osnov za donošenje rešenja o izvršenju. U tom smislu, izvršna i verodostojna isprava su izvršni naslovi. Reč je o pisanim isprava koje su kao takve i čija je sadržina predviđena zakonom. Razlika između njih je u njihovoj pravnoj snazi. Izvršne isprave su po pravilu javne isprave, npr. sudska odluka i u postupku donošenja i sprovođenja rešenja o izvršenju na osnovu njih. Zbog njihove pravne snage, izvršne isprave ne može da preispituje izvršni sud (one mogu da se izmene samo od strane državnog organa koji ih je doneo). Verodostojne isprave su izdate od strane privatnih lica. To su npr. faktura, menica i ček, izvod iz poslovnih knjiga komunalnih prduzeća

Pravni lekovi u izvršnom postupku?

Doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne i verodostojne isprave, izvršni dužnik može da ospori, odnosno na isto može da izjavi pravni lek. Pravni lek u postupku izvršenja na osnovu izvršne isprave je žalba. Podnosi se sudu koji sudi u drugom stepenu (npr. Viši sud po žalbi na odluke prvostepenog suda). Žalba po pravilu ne odlaže sprovođenje izvršenja. Zakonom su propisani razlozi za žalbu, a drugostepeni sud uvek konačno rešava, nema ukidanja prvostepene odluke i vraćanja na ponovni postupak prvostepenom sudu. Kod izvršenja na osnovu verodostojne isprave pravni lek je prigovor. On se podnosi sudu neposredno ako je rešenje doneo sud, a preko javnog izvršitelja za sud ako je rešenje o izvršenju doneo javni izvršitelj. Ako se usvoji prigovor, postupak se nastavlja pred parničnim sudom po pravilima o prigovoru protiv platnog naloga. Ovde je krucijalno da se izjavi blagovremen prigovor, jer ako se to ne učini, veoma teško se može sprečiti izvršenje. Građani se često vode savetima „pravnika“ i drugih „znalaca“, i ne konsultuju se blagovremeno sa advokatom, te propuste rok za izjavljivanje prigovora, pa mogu trpeti neprijatnosti izvršenja, iako se često dešava da je reč o očigledno pogrešnom i neosnovanom zaduženju na ime recimo komunalnih usluga koje im je ispostavilo neko javno preduzeće.

Dakle , izvršenje se nikada po zakonu ne sprovodi ekspresno i bez zaštite prava učesnika u postupku, kao što se usled nepoznavanja samog postupka čini, niti je to neki apstrakni postupak daleko od građana. Prava postoje u postupku da bi se koristila, i kada sledeći put primite neosnovano rešenje o izvršenju, setite se da izvršenje nije bauk i konsultujte advokata da bi zaštitili svoja prava, jer ako ih vi ne štitite niko neće to da učini umesto vas.