Kako nazvati firmu: Poslovno ime privrednih društava i preduzetnika po novom zakonu o privrednim društvima

Odredbe novog Zakona o privrednim drutvima, tačnije izmene i dopune postojećeg Zakona, koje uređuju poslovno ime privrednih društva i preduzetnika, stupile su na snagu 1. oktobra 2018. godine. Istima su predviđene određene izmene ali su osnovna pravila u vezi sa poslovnim imenom ostala nepromenjena. Ovaj tekst bavi se pravilima o poslovnom imenom upravo kako glase sada, nakon izmena Zakona.

Registracija poslovog imena

Poslovno ime se registruje prilikom osnivanja, odnosno registracije firme u Agenciji za privredne registre. Registraciona prijava osnivanja se podnosi na propisanom obrascu Jedinstvena registraciona prijava osnivanja  pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika (JRPPS) pri čemu je potrebno izabrati odgovarajući obrazac u zavisnosti od pravne forme subjekta koji se osniva. U samoj registracionoj prijavi, jedan od obaveznih elemenata privrednog društva je poslovno ime koje je potebno upisati.

Elementi poslovnog imena

Obavezni elementi (punog)poslovnog imena:

NAZIV + OZNAKA PRAVNE FORME + MESTO SEDIŠTA

Naziv (realno, predmetno ime privrednog društva) je karakteristični deo poslovnog imena, po kojem se neko privredno društvo razlikuje od drugih privrednih društava. Shodno tome u praksi ne bi trebalo da postoje dva privredna društva koja imaju identičan naziv. Izbegavanje eventualnog dupliranja naziva danas je vrlo lako. Naime, registar privrednih subjekata je javni, svima dostupan, registar tako da svako zainteresovano lice može lako da proveri da li je neko privredno društvo već registrovalo poslovno ime sa određenim nazivom.

S druge strane, praktično pitanje je da li i koliko naziv jednog privrednog društva mora biti različit od naziva drugog privrednog subjekta da bi se smatrao prihvatljiv i da bi bio registrovan u registru privrednih subjekata. Dosadašnja praksa je pokazivala priličnu fleksibilnost u tom smislu pa je dozvoljavala da se određenom nazivu dodaju samo neki elementi da bi se smatrao dovoljno distinktivnim u odnosu na naziv nekog drugog privrednog društva (tako na primer postoje Timus d.o.o. i Timus Plus d.o.o. itd.). Treba očekivati da će se ovakva fleksibilna praksa nastaviti i ubuduće. Bitno je samo da u praksi ne postoje dva privredna društva sa identičnim nazivom kao delom poslovnog imena.

Oznaka pravne forme privrednog društva je drugi obavezan elemenat poslovnog imena društva jer pre svega kazuje o načinu odgovornosti članova društva. S tim u vezi mogu se koristiti puna ili skraćena oznaka određene pravne forme (npr. Preduzetnik ili pr, društvo sa ograničenm odgovornošću ili d.o.o.)

Oznaka sedišta je navođenje mesta gde se nalazi (registrovano) sedište društva. U tom smislu registruje se samo naziv mesta (npr. Kraljevo, Novi Sad itd.) bez navođenja tačne adrese (ulice i broja). Naime deo poslovnog imena će biti samo naziv mesta. To ne znači da ulica i broj neće biti registrovani u registru privrednih subjekata. Naprotiv, u kategoriji “sedište društva” obavezno se registruje i objavljuje i ulica i broj na kojem se nalazi sedište društva.

Adresa (ulica i broj) ne mogu više biti deo poslovnog imena društva. Obavezni deo poslovnog imena društva je samo oznaka mesta u kojem se nalazi sedište društva. Uslovno obavezni elementi poslovnog imena su oznaka “u likvidaciji” i “u stečaju”. Ovo su uslovno obavezni elementi poslovnog imena jer se integrišu u poslovno ime jedino i ako je društvo u postupku likvidacije i stečaja. Zakon istina govori samo o oznaci “u likvidaciji”, ali Zakonom o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 – dr. zakon), u članu 78, predviđeno je da se uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje oznaka “u stečaju”. Ovo je svakako jako bitan elemenat poslovnog imena jer svim trećim zainteresovanim licima daje informaciju u kom statusu se nalazi društvo.

Fakultativni elementi poslovnog imena su crteži, skice, grafički prikazi, oznaka da društvo pripada nekoj složenijoj poslovnoj formi (holdingu, koncernu itd.), opis poslovne delatnosti društva. Reč je o elementima koji se mogu ali ne moraju integrisati u poslovno ime i razlozi zbog kojih se to čini su uglavnom komercijalne, ekonomske prirode.

Zabranjeni elementi poslovnog imena.

Poslovno ime ne može sadržati elemente:

1) kojima se vređa javni moral (dakle nemoralne izraze, psovke, izraze sa izrazito pežorativnim značenjem itd.);

2) kojima se izaziva zabluda u pogledu pravne forme društva (npr. “Ger Komerc GmbH” a.d. Novi Sad – pri čemu je GmbH nemačka oznaka za društvo s ograničenom odgovornošću);

3) kojima se dovodi u zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva (dakle u poslovnom imenu se nalazi kratak opis delatnosti koja ne odgovara stvarnoj delatnosti društva).

Poslovno ime koje sadrži zabranjene elemente ne može biti registrovano u registru privrednih subjekata.

Skraćeno pslovno ime

Obavezni elementi skraćenog poslovnog imena:

NAZIV + OZNAKA PRAVNE FORME

 

Privredno društvo može, pored punog poslovnog imena imati i skraćeno poslovno. Skraćeno poslovno ime koristi se pod istim uslovima kao i puno poslovno ime.

U odnosu na prethodni Zakon o privrednim društvima, novi Zakon predviđa mogućnost da društvo ima samo jedno skraćeno poslovno ime.

.

Skraćeno poslovno ime takoše seodređuje u osnivačkom aktu odnosno statutu društva, registruje se, objavljuje u registru privrednih subjekata i koristi u prometu na identičan način kao i puno poslovno ime društva (npr. IMT d.o.o. – Industrija Motora i Traktora d.o.o. Beograd).

Jezik i pismo poslovnog imena

Poslovno ime društva je na srpskom jeziku, a  samo izuzetno može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere na latiničkom pismu engleskog jezika kao i arapske i rimske brojeve.

Novi Zakon o privrednim društvima više ne predviđa da poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku.Prema novom Zakonu samo izuzetno naziv društva može biti na stranom jeziku.

 

Nije jasno šta se misli pod tim “izuzetno” i ko će ceniti da li je taj uslov tačnije izuzetak u konkretnom slučaju ispunjen. Dodatno pitanje je šta će biti sa svim onim društvima koja u momentu početka primene ovog zakona već imaju registrovano poslovno ime na stranom jeziku. U pogledu prvog pitanja, vrlo je verovatno da će u praksi i dalje kao opšti princip važiti registrovanje poslovnog imena na stranom jeziku bez dodatnih odobrenja ili saglasnosti. Što se tiče subjekata koji su već registrovali poslovno ime na stranom jeziku, shodno stečenim pravima ne bi trebalo da preduzimaju s tim u vezi bilo kakve dodatne radnje, niti bi trebalo da trpe štetne posledice. Ipak i pored svega, odredba nije dovoljno jasna i ne daje odgovor na sva pitanja. Takođe, jezički tumačeći ovakvu odredbu Zakona čini se da ona ipak sužava mogućnost korišćenja stranog jezika za naziv, odnosno poslovno ime privrednog društva.

Na kraju postoji mogućnost da se poslovno ime društva prevede na jezik nacionalne manjine ili na strani jezik (pri čemu se sam naziv ne prevodi) te da se takav prevod registruje i objavi u registru privrednih subjekata. Sa praktičnog aspekta posmatrano, ukoliko i kada je prevod poslovnog imena na jezik nacionalne manjine ili drugi strani jezik registrovan u registru privrednih subjekata, tada privredno društvo može da koristi u pravnom prometu (dakle u svakoj poslovnoj komunikaciji) i ovaj registrovani prevod poslovnog imena.

Advokat Dragana Vidaković

Podeli:

Leave a Comment