nakanda štete zbog štrajla

Naknada štete zbog štrajka Pošte

Nekoliko dana unazad smo svedoci nenajavljenog i neočivanog štrajka u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“. Ovakvu okolnost, lično, možemo da podržavamo ili ne, da se solidarišemo sa zaposlenima ili ne. Međutim, ovaj tekst nije posvećen pitanju opravdanosti novih dešavanja već pitanju odgovornosti za štetu koju ste pretpreli zahvaljujući ovom štrajku. Sledi odgovor na pitanje da li je opravdana naknada štete zbog štrajka, konkretno štrajka PTT servisa.

Minimum procesa rada

Prema Zakonu o poštanskim uslugama i važećem Zakonu o štrajku, delatnost pošte jeste od opšteg javnog interesa. Shodno tome, neophodno je ispunjenje posebnih uslova da bi ovakav štrajk bio zakonit. Ovo se pre svega odnosi na obavezu obezbeđenja minimuma procesa rada.

Uredbom o minimumu procesa rada za vreme štrajka u Javnom preduzeću PTT saobraćaja  „Srbija“  („Sl. Glasnik RS“ br. 60/201) propisan je minumu rada u sledećem obimu:

  • pošte određene za rad nedeljom i državnim praznicima rade od 8,00 do 18,00 časova sa jednom trećinom šaltera od ukupnog broja šaltera predviđenih organizacijom rada pošte
  • pošte van reda i pošte u rangu od prvog do četvrtog reda, osim pošta navedenih u tački 1), rade radnim danom i subotom sa korisnicima poštanskih usluga u vremenu od 10,00 do 17,00 časova, a pošte od petog do osmog reda, koje imaju dostavu, rade sa korisnicima poštanskih usluga u vremenu od 9,00 do 12,00 časova, u danima predviđenim za rad pošte
  • dostava u svim poštama vrši se svaki drugi radni dan (ponedeljak, sreda, petak), osim specijalizovane dostave, koja se vrši svakodnevno
  • šalterske pošte od petog do osmog reda, rade u vremenu od 8,00 do 12,00 časova u danima predviđenim za rad pošte
  • poslovi u izmeničnoj pošti, poštanskim centrima i pretovarnim tačkama, obavljaju se sa jednom polovinom zaposlenih u radno vreme koje je utvrđeno u tim organizacionim delovima
  • pošte na carinskim prelazima i carinskim ispostavama, pošte koje se nalaze u zgradama republičkih i saveznih organa (pošte zatvorenog tipa), moraju raditi po predviđenom radnom vremenu
  • transportna sredstva na prvom i drugom transportnom nivou saobraćaju svakog drugog dana
  • prevoz međunarodnih zaključaka obavlja se bez ograničenja.

Obaveza najave štrajka

Prema Zakonu o štrajku, za delatnosti od opšteg interesa (kao što je delatnost pošte), da bi štrajk bio zakonit, potrebno je da se  štrajk najavi poslodavcu, osnivaču, nadležnom državnom organu i nadležnom organu lokalne samouprave najkasnije 10 dana pre početka štrajka. Uz ovo obaveštrnje, ptrajkači treba da dostave i izjavu o načinu obezbeđivanja propisanog minimuma procesa rada.

Nakanda štete zbog štrajka

Za očekivati je povećanu solidarnost i strpljenje građana pod ovakvim okolnostima ali brzina života, naročito u privredi nekada ne može da odgovori ovakvim strpljenjem.

Zato, postavlja se pitanje: Da li je moguća nakanda štete zbog štrajka Pošte? Ko je odgovoran za štetu koju ste pretrpeli usled ovakvog štrajka?

Šteta koju korisnici PTT usluge mogu pretrpeti je potenciajlno raznolika: od sitnih materijalnih šteta koje se ogledaju u nedostavljanju kvarljive robe, izgubljene dobiti usled nedostavljanja pošiljke u očekivano vreme do nekih oblika nematerijalne štete koju bi samo maštovite životne okolnosti mogle prirediti.

Odgovor na Vaše pitanje je: Da, imate pravo na naknadu svake pretprljene štete! Dovoljno je da možete da dokažete da ste pretrpeli štetu, kao i njenu vezu sa obustavom rada pošte. Stoga, budite slobodni i zaštitite svoje pravo na imovinu i obezbedite  da Vam svaka šteta bude naknađena. U tom cilju, na raspolaganju Vam stoje i Vaši advokati.

Tužba za nakndu štete, a poželjno pre toga predlog za vansudsko rešenje spora, podnosi se protiv Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ u roku od 3 godine od saznanja za štetu, a najkasnije u roku od 5 godina od nastanka štete.

Aleksandar Friese, Advokatski pripravnik

Podeli:

Leave a Comment