ДОКАЗНА СРЕДСТВА У ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ

NEZAKONITA NAKNADA BANKE ZA TROŠKOVE OBRADE ZAHTEVA IZDAVANJA BANKARSKE GARANCIJE
октобар 7, 2017

Грађани Београда су се могли сусрести са незаконитим поступањем органа локалне самоуправе приликом утврђивања основице пореза на имовину.

 

Наиме, Законом о порезима на имовину, предвиђено је да се вредност непокретности (пореска основица) утврђује на основу њене корисне површине и на основу просечне цене квадратног метра  одговарајуће зоне у којој се налази. Град Београд сваке године доноси Одлуку о висини просечне цене квадратног метра по зонама, с тим да за власнике неизграђеног градског грађевинског земљишта које се искључиво користи за пољопривредну производњу, се прописује пореска олакшица, да се овакво земљиште опорезује као пољопривредно али само за потребе утврђивања пореза на имовину.

 

У пракси, органи локалне самоуправе су незаконито, ову пореску олакшицу изједначили са пореским ослобођењем из чл. 12 ст. 1 .тач 10 Закона о порезима на имовину, што је даље имплицирало, да су власницима непокретности тражили решење о регистрованом пољопривредном газдинству као једини доказ да се њихово земљиште користи искључиво у пољопривредне сврхе. На овај начин се, крајње незаконито, инсистирало на ексклузивности једног доказа о некој чињеници у односу на све остале начине доказивања исте чињенице, што је директно супротно прокламованој слободној оцени доказа по Закону о општем управном поступку. У овом случају, то би значило да се чињеница намене земљишта може доказати само и искључиво решењем о регистрацији пољопривредног газдинства, и да се сви остали докази уопште не узимају у обзир.

 

Другостепени орган је поступајући по нашој жалби оваква првостепена решења поништио и предмет вратио на првостепени поступак, управо указујући да је наш став исправан и законит, тј да су сва доказна средства равноправна и да се чињеница намене конкретне парцеле може утврђивати и другим доказима (увиђај на лицу места, изјава странке итд).

 

 

Адв. Александар Ђурић

Comments are closed.